Ne dam na kolegu. Da li je to naš moto?

Juče sam dobila poruku od jedne koleginice koju jako cijenim i poštujem, kao reakciju na novi Nacrt zakona o računovodstvu i reviziji. Novina je da računovodstveni tehničari ne mogu potpisivati finansijske izvještaje za srednje i velike poslovne entitete, ako u roku od pet godina ne završe fakultet. I sad neko ko ima pedeset godina i trideset godina staža mora da sjedne u akademske klupe da bi radio potpuno isti posao koji radi već trideset godina. Zašto, u čemu je ovdje stvar? Ili da citiram svoju dragu koleginicu:

,,Nije mi jasno ko toliko želi da se "računovodstvenim tehničarima" onemogući pravo na rad, kad sve bezprijekorno radimo i imamo uz dužno poštovanje više znanja nego od generacija koje sada počinju da se bave ovim poslom.”

Ne smeta nikome, već neko želi da izvuče korist. O tome sam već pisala u blogu https://www.pridruzise.ba/blog/moja-uciteljica-je-najbolja

Naravno da niko, ko već radi i ima veliko iskustvo, neće ići na redovan fakultetet već će izabrati najfleksibilniju obrazovnu ustanovu, gdje je od čitavog obrazovnog procesa najteži dio pronaći parking u blizini obrazovne ustanove prije predavanja (takođe citat jedne drage kolegice koja je ovo iskreno izjavila na osnovu ličnog iskustva).

Dakle, potrebno je da se nekome plati ,,papir“ pa da prestanete biti meta manipulacija.

Ima i druga strana priče.
Ako postoji mogućnost da vam neko preko noći može zabraniti da radite i ostaviti vas bez posla, vi nikad nećete dovesti u pitanje ko su ti ljudi koji godinama predstavljaju našu profesiju i čije je mišljenje jedino važno. Računovodstveni tehničari su većina u našoj profesiji, i ako im pođe za rukom da vas zaplaše, pozicije samoizabranih čelnika su zagarantovane Oni su profesori doktori nauka, a vi nemate čak ni fakultet, kako vi uopšte možete biti na nekoj poziciji u Savezu. Budite zadovoljni jer možete da radite i pod parolom ,,NE TALASAJ“. Njima to pravo pripada, oni su ga bukvalno sami sebi dali. Oni se godinama ne bave ovim poslom, a neki se nikada nisu praktično ni bavili, međutim postavili su stvari tako da zarađuju milione od računovodstva a da nikad MOP ili PDV prijavu nisu predali. Nema veze što oni ne žive od računovodstvenog posla, oni se pitaju o tome koji su naši problemi i daju ,,adekvatne“ preporuke.

Moramo biti svjesni činjenice da se oni neće tako lako odreći ove privilegije. Sposobni su to ljudi, pokvareni ali sposobni. Mogu čak milion maraka potrošiti da utišaju neke ljude. Šta je to da danas potrošite milion maraka, da sačuvate neku poziciju, ako ćete u narednom periodu svake godine zaraditi od te pozicijie po milion maraka.

KO IM DAJE PRAVO ?

Moramo biti iskreni, dajemo im mi.

Računovodstvenih tehničara koji vode srednje i velike poslovne entitete ima oko 200, ostali računovodstveni tehničari su spokojni, oni su dobro prošli i neće da se žale. Ne znam da li su uopšte uočili da je naglašeno da je ovo samo početak procesa i da će u daljem periodu smanjivati obim koji će moći raditi računovodstveni tehničari.

Slično tome, malih preduzetnika računovođa bilo je oko 1000. Oni su preko noći izgubili mogućnost da budu mali preduzetnici, ali to nije puno uznemirilo računovođe sa većim prihodima ili one koji nemaju radnju već su u radnom odnosu.

Računovodstveni tehničari spremni su da na najružniji način ,,blate“ osobe sa fakultetskim obrazovanjem a nisu ni svjesni da na taj način omaložavaju nečiji trud, rad, vrijeme i značajan uložen novac.

Ni diplomirani ekonomisti nisu zadovoljni. Oni bi htjeli da se svim tehničarima oduzmu licence za samostalno bavljenje računovodstvom, pa da se i njima konačno ukaže mogućnost da mogu da obavljaju posao za koji su se školovali jer realno, priliku ne dobijaju. I oni sa druge strane nemaju obzira za to što neko preko noći oduzima pravo osobama da rade, osoboma koje su u taj posao takođe uložile vrijeme, trud i novac.

Profesori doktori kursadžije trljaju ruke, baš oni koji te svoje studente o praksi nisu učili ama baš ništa. Najbolje da se ove dvije grupacije okrenu jedni protiv drugih, to im baš odgovara.

Najbolje jedni protiv drugih i najbolje da se uopšte ne brinemo ako su naše kolege u problemu, samo da mi nismo u toj grupi kolega. Da, tako dajemo pravo nekom da nam radi ovo što nam radi. Dakle, legitiman i potreban uslov koje ima svako profesionalno zanimanje, adekvatno akademsko obrazovanje pripadnika profesije, koristi se za manipulisanje bez stvarne želje da se problem riješi.

GDJE SAM JA U ČITAVOJ OVOJ PRIČI ?

Imam fakultet, i to državni.

Imam i praksu, mukom stečenu, nisu mi je ostavili ni roditelji ni rodbina niti tazbina.

Trebalo bi da me boli briga o ovom pitanju, kao što boli briga većinu kolega koji su u situaciji poput moje, čak nam ova situacija i odgovara. Međutim, ima nas koji smo se rodili pomalo blesavi.

Spremna sam da stojim u prvim redovima, i to danima, pred Skupštinom, sa zahtjevom da se svim računovodstvenim tehničarima koji imaju važeću licencu za 2025. godinu unaprijedi status na osnovu dugogodišnje prakse, i da se izjednače sa sertifikovanim računovođama. Ovo pitanje treba da se riješi ovim Zakonom, i da u budućnosti naše kolege ne mogu biti ugrožene.

Takođe sam spremna i da danima skupljam peticiju da se ukinu akademske studije vezane za računovodstvo i reviziju, i to baš od studenata koji trenutno studiraju ovu materiju. Ukoliko stvari ostanu ovakve kakve su sad i nastave se izdavati nove dozvole za rad srednjoškolcima i pripadnicima svih zanimanja, ne postoji tržišna opravdanost da neko studira oblast računovodstva, jer preko 90 % računovodstvenog posla možete obavljati sa srednjom školom. Bilo bi fer da neko toj djeci i njihovim roditeljima kaže da gube vrijeme i novac. Meni to niko nije rekao, a voljela bih da jeste.

A da li je iko spreman da stoji sa mnom sa zahtjevom za regulisanje cijena na tržištu računovodstvenih usluga, to je nešto što je meni baš bitno?

DA LI JE MOGUĆE NEŠTO PROMIJENITI?

Situacija je takva da je ugrožen mali broj računovođa, zbog čega će ostatak kolega vjerovatno da ćuti. Nadam se da griješim. Ipak su najavili da će se ovo ograničavanje posla za računovodstvene tehničare nastaviti. Ako ipak odlučimo da se založimo jedni za druge, ja sam spremna za prve redove otpora. Vidimo se na stručnoj raspravi o Nacrtu zakona, poslanici SNSD-a su je tražili i održaće se u roku od 60 dana. Imajte na umu da su 2020. godine računovođe izmjenile Nacrt zakona, samo je tad veći broj kolega bio ugrožen pa je glas bio jači i urodilo je plodom. 2024. godine programeri su ,,iskočili“ iz Nacrta zakona po hitnom postupku i ostavila im se mogućnost da budu mali preduzetnici. Nije nemoguće za nešto se izborti ako postoji dovoljan pritisak i kritična masa. Samo moramo da budemo svjesni, čelnici Saveza nisu ti koje će nam pomoći. Oni su, nažalost, oni koji rade protiv naših interesa i najviše se trude da onemoguće bilo kakvu komunikaciju između nas.

P.S. Računovođe se neće sastati u novembru 2025. godine. Seminar u živoj formi nije obezbjeđen. I ja sad mora da pišem zvanične prijave, tako su me prinudili. Naravno da ću da je napišem, i to ne jednu već tri. Nije dobro mene odignorisati, samo me više naljute, a vjerovatno misle da ću odustati. Čekam samo obećani odgovor Ministarstva, ko je nadležna da kontroliše Savez, neko mora biti. I pišem blog - ,,I NAD POPOM IMA POP“. I da, ovim poslanicima u Narodnoj Skupštini kao da je neka ptičica došapunla sve sugestije koje sam poslala Ministarstvu a koje su oni tako hladno odignorisali 😊