Primjedbe i sugestije na Prednacrt zakona o računovodstvu i reviziji

Poštovani,

Nezvanično sam bila u prilici da pročitam dopis Saveza računovođa i revizora Rebublike Srpske (u daljem tekstu Savez) koji su uputili vezano za prijedloge i sugestije u vezi donošenja Zakona od 25.06.2025. godine (u daljem tekstu Dopis), međutim vrlo je upitno da li su te sugestije većinsko mišljenje onih koji se direktno bave računovodstvenom profesijom. Veoma mi je žao što sam za ovaj dopis saznala nezvanično, a ne preko samog Saveza čiji sam član.

Bilo bi za očekivati da su se oni koji su poslali sugestije konsultovali sa računovođama i da je njihov zvanični dopis rezultat višemjesečnih konsultacija sa onima koji direktno rade u računovodstvu.

Nezvanično sam došla i do saznanja da je Ministarstvo finansija RS (u daljem tekstu Ministarstvo) još početkom godine obavijestilo Savez da će se u toku godine mijenjati Zakon o računovodstvu i reviziji RS (u daljem tekstu Zakon). Međutim, Savez je uputio poziv za dostavljanje mišljenja i sugestija svojim članovima o novom Zakonu tek nakon što je samo Ministarstvo na svojoj stranici takođe uputilo poziv za dostavljanje mišljenja svim zainteresovanim stranama.

Da stavovi Saveza ne odražavaju mišljenje i zahtjeve računovođa može se zaključiti iz samog teksta Dopisa. Naime, u Dopisu se predlaže da se ne vrši produženje roka za predaju godišnjih finansijskih izvještaja koji je po novim izmjenama trebao biti produžen na 31. mart. Ovo može da zahtijeva samo neko ko nikada u životu nije sastavljao finansijske izvještaje ili neko ko to jako dugo nije radio. Naime, kada se uzmu u obzir svi neradni dani u januaru, da sav tekući posao iz januara i februara mora da se odradi, da je najbolja opcija da se poreski bilans radi paralelno sa finansijskim izvještajem, da ažurnost računovođa ne zavisi samo od njih već od velikog broja osoba koji obično vole da spajaju praznike i idu na zimovanja onda gužve u APIF-u krajem februara nisu ni malo čudne. Naravno da ne treba ni spominjati da svakom ko završi izvještaj ranije ne smeta ništa da ga preda ni prije isteka roka za predaju izvještaja, te da produženje roka za predaju nijednom računovođi ne šteti. Postavlja se pitanje zašto jednom profesionalnom udruženju smeta da Ministarstvo izađe u susret članovima tog udruženja?

Zbog činjenice da sama ne znam, niti poznajem osobu koja zna, na koji način se biraju predstavnici Saveza i na koji način se donose zvanični stavovi Saveza odlučila sam da sugestije za novi Zakon dostavim i Savezu čiji sam član ali i samom Ministrarstvu kao pojedinac jer imam opravdane sumnje da u Savezu ne postoji adekvatna razmjena mišljenja i ideja niti transparentnost u radu.

IZMJENA 1. UNAPREĐENJE ZVANJA SERTIFIKOVANI RAČUNOVODSTVENI TEHNIČAR

Novim izmjenama Zakona ostavlja se mogućnost da osobe koje nemaju adekvatno akademsko obrazovanje mogu postati kvalifikovane osobe za bavljenje računovodstvenom profesijom. S druge strane, postojećim članovima koji imaju samo srednju stručnu spremu zanačajno se umanjuje mogućnost samostalnog rada, kojeg su do sada po zakonu obavljali dugi niz godina, sa odredbom da im se za pet godina mogućnost samostalnog rada još više ograniči.

Ako nekome date sve dozvole i zakonske osnove da se samostalo bavi nekim poslom deset, dvadeset ili trideset godina, da li je logično, moralno i zakonski ispravno da tim istim osobama u jednom trenutku praktično onemogućite da se bave istim onim poslom kojeg su obavljali i u koji su uložili novac i vrijeme i čija egzistencija zavisi od tog posla? Ovakvo zakonsko rješenje koristi samo obrazovnim ustanova diskutabilnog kvaliteta koje će raditi na kvazi obrazovanju i izdavanju ekspresnih diploma da bi osobe koje se godinama praktično bave računovodstvenom profesijom formalno ispoštovale ovaj uslov.

SMATRAM DA JE ISPRAVNO DA SE SVIM OSOBAMA KOJE SE VEĆ PRAKTIČNO BAVE RAČUNOVODSTVENOM PROFESIJOM (imaju važeću licencu za 2025. godinu) A NEMAJU ADEKVATNO AKADEMSKO OBRAZOVANJE TREBA UVAŽITI PRAKTIČNO ISKUSTVO DUGOGODIŠNJEG BAVLJENJEA RAČUNOVODSTVOM I ZAKONSKI IH IZJEDNAČITI SA OSOBAMA KOJE SE RAČUNOVODSTVOM BAVE SA ADEKVATNIM AKADEMSKIM OBRAZOVANJEM.

S druge strane potrebno je zaustaviti degradaciju profesije. Naime, ne postoji profesionalno zanimanje koje ne podrazumijeva da članovi te profesije imaju akademsko obrazovanje, i to ne bilo kakavo akademsko obrazovanje već adekvatno akademsko obrazovanje specifičnog usmjerenja. Svjedoci smo da novi kvalifikovani članovi računovodstvene profesije postaju poljoprivredni inženjeri, profesori stranih jezika, kozmetičari, trgovci. Molim vas da ovaj trend zaustavite.

Objektivno, diploma srednje škole danas nema ni blizu onu težinu kao što je to imala u prethodnom periodu i stoga nije opravdano da neko ko u današnje vrijeme završi samo srednju školu dobije dozvolu da se samostalno bavi bilo kojom profesijom, pa samim tim i računovodstvenom profesijom. Takođe, ako sa bilo kojim akademskim obrazovanjem vi možete postati sertifikovani računovođa, postavlja se pitanje da li je uopšte tržišno opravdano da postoje akademski programi vezani za računovodstvenu oblast, kada profesionalno udruženje u veoma kratkom vremenskom periodu vrši akademske prekvalifikacije preko akademija-kurseva za apsolutno sva postojeća zanimanja.

Molim vas da u stručnu raspravu uključite predstavnike akademske zajednice koji bi trebali jasno da izraze stavove o tome šta je to profesionalno zanimanje i da li je za obavljanje svakog profesionalnog zanimanja neophodno posjedovanje adekvatnog akademskog obrazovanja koje se može steći samo na univerzitetima. Predstavnici akademske zajednice mogu bti samo osobe koje su zvanično delegirane ispred univerziteta ili eventualno Akademije nauka i umjetnosti RS da govore o ovom pitanju a nikako predstavnici iz profesionalnog udruženja jer bi predstavnici profesionalnog udruženja trebali da predstavljaju praksu, bez obzira kakvu titulu nose. Javnost, a posebno studenti bi trebali da dobiju odgovor na pitanje da li se akademske prekvalifikacije mogu vršiti preko profesionalnih uduruženja ili se to ipak može vršiti samo preko obrazovnih ustanova?

Predložene izmjene Prednacrta Zakona:

• Tačka 23. Stav 1. člana 2. Se zamjenjuje sa: sertifikovani računovođa prekvalifikant je lice koje je u 2025. godini posjedovalo važeću licencu za sertifikovanog računovodstvenog tehničara.
• Tačka 3. Član 18. Se mijenja- Kvalifikovano lice, u smislu ovog zakona, jeste lice koje posjeduje licencu sertifikvanog računovođe ili sertifikovanog računovođe prekvalifikanta.
• Tačka 4, 5, 6 Člana 18.- BRIŠE SE

Zvanje sertifikovanog računovođe može steći samo osoba koja posjeduje akademsko obrazovanje stečeno na javnim univerzitetima u Republici Srpskoj na akreditovanim studijskim programima računovodstva i revizije. Javni univerziteti u Republici Srpskoj koji imaju akreditovane studijske programe rečunovodstva i revizije dužni su da usklade svoje planove i programe obrazovanja sa Međunrodnim standardima obrazovanja.

IZMJENA 2- Zvanični cjenovnik računovodstvenih usluga

Godinama unazad ovo je jedno od najznačajnijih pitanja i problema na koje upozoravaju računovođe. Deklarativno Savez od početka 2024 godine radi na tome da se ovaj problem riješi i to u saradnji sa Ministarstvom. Ipak, računovodstvenoj javnosti nije objelodanjena ni jedna aktivnost koju je Savez po ovom pitanju preduzeo niti je poznato da je organizovan ni jedan stručni skup, javna rasprava ili nešto slično što bi za rezultat imalo prijedlog rješenja ovog zaista velikog problema. Istina u Dopisu je ova izrada zvaničnog cjenovnika usluga navedena kao jedna od sugestija Saveza, što se u Prednacrtu nije uvažilo. Pitanje je koliko je ovaj problem pravilno objašnjen i koliko je prezentovana veličina ovog problema kada je Ministarstvo potpuno odignorisalo ovo pitanje u Prednacrtu. Moju sumnju po ovom pitanju povećava i to da sam bila u prilici da pročitam zvaničan dokument Saveza od prije nekoliko godina u kome se u velikoj mjeri opravdava formiranje cijena računovodstvenih usluga na tržištu, odnosno na način na koji se to danas i dešava. Molim vas da omogućite da stručne osobe dobiju priliku da objasne sljedeće pojmove:

• postojanje anomalija kod tržišnog formiranja cijena i načini za sprečavanje tih anomalija
• način formiranja cijena usluga u situaciji kada naručilac usluga (privrednik) nije jedini korisnik tih usluga (javnost i poreske vlasti) i kada kvalitet tih usluga ne određuju naručilac i davalac usluge već drugo regulatorno tijelo.

U nadi da će Ministarstvo imati razumijevanja da je potrebno zaustaviti damping koji se trenutno dešava na tržištu računovodstvenih usluga u nastavku su prijedlozi za izmjene Prednacrta:

Član 19. Stav 2 dodaje se: Primjerak ugovora o uslugama dostavlja se profesionalnom udruženju. Profesionalno udruženje na osnovu dostavljenih ugovora određuje cjenovnik minimalnih tržišnih cijena za sve usluge koje se ugovaraju u računovodstvenoj profesiji koji se javno objavljuje i osnov je za poreski tretman računovodstvenih usluga u poreskim kontrolama. Lica koja pružaju računovodstvene usluge za naknadu manju od tržišne, dužna su da plaćaju taksu za damping profesionalnom udruženju.

IZMJENA 3. NADZOR NAD RADOM SAVEZA RAČUNOVOĐA I REVIZORA RS

Savez računovođa i revizora RS krovna je organizacija svih koji se bave profesijom računovodstva, i članstvo u ovom savezu je obavezujuće za sve one koji se samostalno bave ovom profesijom. Ova organizacija treba da predstavlja glas svih onih koji se svakodnevno, praktično susreću sa svim problemima i izazovima ove profesije koja znatno utiče na privredni ambijent i privredni razvoj Republike Srpske. Savez je dragocijen i najrelevantniji je izvor informacija o stvarnom stanju i problemima u praksi, dok bi za teoretska gledišta, koja su takođe bitna, svakako najrelevantniji bili Univerziteti. Potrebno je analizirati sve ono što se na terenu dešava, sagledati sav uticaj koje donose novi zakonski propisi, uočiti nedostatke propisa koji se na terenu jasno mogu uvidjeti i iz svega izvući zaključke i sugestije koje je potrebno blagovremeno prezentovati nadležnim institucijama koje mogu da reaguju na opšte dobro svih. Ono što je upitno da li oni koji danas predstavljaju Savez jesu osobe koje imaju kvalifikacije da predstavljaju praksu i da li imaju legitimitet da su zaista većinski glas onih koji se bave računovodstvenom profesijom. Adekvatna kvalifikacija ne bi smjela da bude bez praktičnog rada, dakle to bi morale da budu osobe koje se trenutno praktično bave izradom, prezentovanjem i revizijom finansijskih izvještaja, a ne osobe koje su to jako davno radile ili se čak praktično nikada nisu tim bavile. Takođe, svi članovi Saveza bi trebali da imaju mogućnost izbora svojih predstavnika kako bi predstavnici imali legitimitet i mogli za sebe da kažu da zaista predstavljau većinsko mišljenje svih. Član sam Društva računovođa i revizora Banjaluka (u daljem tekstu Društvo) skoro 10 godina i nikada nisam bila u prilici da biram svog predstavnika ni u Društvu ni u Savezu i znam da nisam jedina u ovoj poziciji. Opravdano sumnjam da transparentan izbor predstavnika Društva računovođa i revizora Banjaluka nikada nije organizovan, jer mi je dosta kolega, koji imaju preko 20 godina članstva u Savezu, potvrdilo da nikada nisu bili u prilici da biraju svoje predstavnike u Savezu. Postavlja se pitanje ko je i na koji način izabrao čelne ljude Saveza? Zapravo netransparentnost ide od nivoa pojedinačnih Društava koji predstavljaju Savez. Veoma je vjerovatno da predstavnike Društva Banjaluka nisu birali članovi Društva Banjaluka, a onda su predstavnici Društva Banjaluka (za koje ne znamo kako su izabrani) učestvovali u izboru predstavnika Saveza. Kako provjeriti ovu situaciju kada se za provjeru informacija možemo obratiti samo tim istim ljudima čiji legitimitet i treba provjeriti. Ako se ispostavi da predstavnici Društva nisu legitimni predstavnici članova Društva, da li onda i predstavnici Saveza imaju legitimitet s obzirom na to da su ih izabrali nelegitimni članovi? Kako provjeriti sve ovo i kome se obratiti, posle deset, dvadeset ili čak više godina ćutanja?

Da li Ministarstvo finansija treba da bude nadležno za provjeru ovako bitnih stvari, kao što je transparentnost i legitimitet Saveza? Koliko je ovo pitanje bitno posebno ukazuje i činjenica da je Ministarstvo profesionalnom udruženu povjerilo izuzetno bitna zakonska ovlaštenja a nije predvidjelo ko i kako vrši nadzor nad radom istog tog udruženja.

U skladu sa navedenim predlažem izmjenu Prednacrta:

Dodaje se član 106.a: Nadzor nad radom profesionalnog udruženja u pogledu transparentnosti rada, izbora predstavnika i donošenja svih opštih akata vrši Ministarstvo.

Nadzor nad procesom organizovanja kontinuirane profesionalne edukacije

Dopisom se traži da se iz izmjena Zakona briše obaveza da Ministarstvo daje saglasnost na izbor tema i predavače za obaveznu kontinuiranu profesionalnu edukaciju. Smatram da je od izuzetne koristi što ova sugestija nije uvažena i da je potrebno i povećati ovlašćenja ministarstva u pogledu organizovanja edukacija za računovođe.

Poslednjih godina način organizovanje kontinuirane profesionalne edukacije je vrlo diskutabilan i dešavaju se stvari koje nije moguće objasniti ako se krene od pretpostvke da je osnovni cilj ove edukacije kvalitetna obuka i usavršavanje stručnog kadra. Od 2024. godine seminari KPE se ne održavaju u formi standardnih predavanja u živoj formi, već umjesto „živih predavanja" račnovođe samo dobijaju video snimke predavača. Dakle nije čak ni forma „vebinara" uživo, da se konverzacija učesnika može odvijati preko „čet-konverzacije", već samo dobijemo snimak predavača. Smatram da niko ko se ozbiljno bavi bilo kakvom edukacijom ne može da tvrdi da snimak predavanja može da se poredi sa kvalitetom predavanja u živoj formi. Obrazloženje Saveza za ovakav postupak je da nema zainteresovanih za živu formu seminara. Ako je kvalitet ono što je najbitnije u kontinuiranoj edukaciji, a to bi trebalo da bude, onda treba raditi na tome da se poveća broj članova koji učestvuju na seminarima uživo a ne spriječiti i one koji žele da imaju kvalitetnu edukaciju. Ne mora samo nezainteresovanost da bude razlog zašto članovi nisu prisustvovali seminarima uživo, možda je sam način organizovanja seminara rezultat manjeg odziva na seminarima uživo. Činjenica je da se do zaključka o nezainteresovanosti članova za seminare uživo došlo paušalno, bez bilo kakve ankete i ispitivanja članova, i da je Savez na svoju ruku ovim potezom znatno umanjio kvalitet kontinuirane profesionalne edukacije.

Izbor tema za seminare je posebno upitan, zbog čega sam ja lično pokrenula inicijativu da se ovo pitanje uredi i da ne budemo svjedoci potpuno suludih izbora tema za seminare. Primjera radi, krajem 2024. godine, u jeku uvođenja novog procesa fiskalizacije na redovnom KPE seminaru se u okviru direktnih poreza obrađuje tema Poreski tretman primanja sportista, a Savez u tom periodu organizuje i posebne seminare koji se dodatno naplaćuju a bave se fiskalizacijom. U najboljoj namjeri, da bi se ovo pitanje regulisalo i da se ovakve stvari ne bi opet dešavale poslala sam Inicijativu svom matičnom Društvu računovođa i revizora BL na koje do dana današnjeg nisam dobila odgovor. Dopis inicijative vam dostavljam u prilogu. Zbog svega navedenog vas molim da ne odustajete od toga da nadzirete proces kontinuirane edukacije koje sprovodi Savez i da utičete na to da nam se opet pruži mogućnost da imamo organizovane seminare u živoj formi.

Zbog svih dešavanja iz 2020 godine, kada su predložene izmjene Zakona u pogledu definisanja poslova sertifikovanog računodstvenog tehničara naišle na veliku osudu članova Saveza čija je egzistencija bila ugrožena ovim izmjenama i svih narodnih poslanika (i pozicije i opozicije) koji nisu bili adekvatno obavješteni o svrsi i prirodi ovih izmjena molim Vas da na stručnu raspavu pozovete one koji su direktno zaduženi za akademsko obrazovanje u računovodstvenoj profesiji kako bi došli do pojašnjenja i stavova koji će spriječiti da se situacija iz 2020. godine ponovi i ove godine. Moj priedlog za učesnike stručne rasprave su:

• šef katedre za računovodstvo i poslovne finansije Ekonomskog fakutleta Univerziteta u Banjoj Luci- prof. dr Goran Radivojac
• rukovodilac katedre za računovodstvo, reviziju i poslovne finansije Ekonomskog fakulteta i Istočnom Sarajevu- prof. Dr Dragan Kulina.

U Prnjavoru 19.08.2025. godine

Milijana Vukajlović dipl. ekonomista sertifikovani računovođa